ДВОЈСТВО
I
Крв
нам се затапа жижом у целину,
бујицом
заврелом живот загргори.
Плуташ
мојим срцем ко мехур у вину,
и
љубави пламност уз луч нам разгори!
Ти
постојиш да би дала лепост крину,
душа
је пупољак - Сунцу се отвори!
Ми
смо сабир, двојство, ватра и легура.
праизворна
искра, космичких визура!
II
Чекамо
се дуго, Пенелопо красна,
туробна
времена - непрелетне стене.
Постоји
у уму мисао ужасна -
Албатрос
се дави хуком морске пене!
Моћна
као Сфинга, музо витостасна,
овај
век начети твоји дашци плене!
Византијски
лепа - мозаику врли,
безвремено
живи, ми смо вечност стрли!
Париз,
12.11.2014.
Коментари
Постави коментар