Свећа догорева, капље восак жути,
паук се у углу игра својим пленом.
Ноћ душама шапће, све остало ћути,
тајац игру води с успаваном зеном!
Тишина од бола несноснога пишти,
разиграна муња мутно небо ждере.
Време нас овакве, премале поништи,
и са лица земље вавијеков спере!
Сунчани се зраци са црнилом деле,
и у телу, крви, то се живот ломи.
Пролазе тренуци и јадни и хроми,
звездице у оку угарком увеле.
Сат на зиду јавља, последњи ударци,
дрхтавим се светом размилели жмарци!
Извор фотографије
Коментари
Постави коментар