И ово вече ишчитавам неколико пјесама
Дивне ријечи помало архаичне и биране
Као да су испале из монашког молитвеника
Неке старинске пјесмарице и ријечника
Стихови мајсторски клесани и избрушени
И све на своме мјесту и зарез и тачка
И укомпонована станка да се предахне
Прије него што се настави даље да чита
И ужива у понуди дочараних слика
Имам утисак да сам у савременој галерији
Гдје су за одмор понуђени сточић и фотеља
Ништа не недостаје и ничег нема сувишног
Као стерилно углађена канцеларија директора
Или соба за госте у хотелу са пет звјездица
И већ послије двије-три пјесме губим вољу
Јер не знам шта бих да откривам
Шта има у првој то је и у другој и тако редом
Али морам да признам да је ауторска збирка
Савршено усклађена и стручно урађена
И највјероватније продукт вишемјесечног рада
Тешког одрицања и потпуног изоловања
И ово вече размишљам о српској поезији
О писцу и много хваљеној и награђеној збирци
И питам се како би све ове пјесме изгледале
Да су у њима емоције стварно доживљене
А не само поетика са стола и строго дозиране
Да ли би их примијетио неки од наших критичара
И да ли би и тада биле славом овјенчане
Мирослав Б. Душанић
Коментари
Постави коментар