Вук Цветковић: ЗАМИСЛИ

Замисли да нема раја? Да нема пакла? Да живиш своје снове овде, да живиш данас. ЗОВИ МЕ САЊАР, јер своје снове што сањам, ја преносим на папир као сликар на своја платна. Можеш ли да замислиш место где време нестаје? Где казаљке стоје? Ту вечност починње. Остави све, подигни сидоро - море чека те, рашири једра високо, пресци таласе. Замисли да нема брига, мржње и пакости, да радиш то што волиш, реци ми имаш ли храбрости? Отвори срце за неког, немој се плашити, остани сањар, НЕМОЈ ПРЕСТАТИ МАШТАТИ. Јер када поделиш срећу, ти делиш радост, а када туга се дели, она се смањи на пола. Е сада замисли да имаш неког, као ја тебе, замисли да сањнаш снове унутар снова?

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ