да би пронашао залутало време
и у истину вратио пут патуљка од леда и стене.
Деценију неизвесности правдом названом
завршио си моћном сликом
окамењеног прапочетка који заборавише
сви осим мене.
Девети,
на крају линије са тачкама великим и малим,
чуваш неку тајну.
Прозвали су те ситним и палим,
а ти само ћутиш,
и мислиш да су у праву.
Је л да?
Када су те од светла одбацили окренуо си се Ништавилу
и појасу демона изван кога неке пропасти слутиш,
као и ја.
Камен си везао за себе,
као робијаш вучеш га кружећи око нас.
Назваше га Харон
али ти знаш да има мој глас.
После леда, камена и метала
поново нас на рубу Постојања траже.
Окренимо се. Вратимо се,
и сачекајмо да нам се судбина каже.
***
Тамо где гледасмо отворише се црвене очи...
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар