погледом оштрих жеља.
Оне срећне звезде из мита
не живе на пољу око нашег вида.
Штета.
Свашта се хтело. Свашта се могућим чинило
без бола.
За голе душе од неразума небо је мирољубиваравница.
Довољно је веровати ономе
ко изговара: „Гледај!“ .
Гледаш и спознаје ти се силним чине.
Ти мртви вртлози слепих сазнања,
из погрешне руке у погрешан џеп
по навици трпаш ситна открића.
Мали смо, слабашни Људи.
А свемир није играчка из које цури срећа по наруџбини.
Сад’ спустимо погледе доле,
ка стопалима рањавим од кривих путева;
у кожи сопственој да потражимо
мапе и путоказе ка (не изговорити!!!) – врлини.
Спавајте, очи непријатељске.
Спавај, виду залудни и грешни.
Пешке ћу, кроз морања и судбину слепог путника,
без једног, и без хиљаду погледа.
Бар небу да не остајем дужна.
Бар себи да останем верна.
Ћутећи.
Без жеља.
Даље.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар