Српски Културни Центар у Паризу, био је у уторак 23.јуна поприште свакидашњег окупљања љубитеља лепе речи, занесењака поезијом, непоговорних заљубљеника у сонет, пролазника и пријатеља, Срба и Француза.
Под диригентском палицом директорке СКЦ-а, Славице Петровић, умереним, благим и вешто одсвираним акордима боемских псалми Ђорђа Балашевића на гитари, под прстима Бранислава Здравковића – Банета, говорном вештином нараторке Драгане Пајовић и оштрим, али несумњиво вештим и мотивисаним реткошћу догађаја анализама књижевног критичара Бранка Маширевића, краљевчанин Драган Пајовић је српско-француској публици представио збирку сонета „Склопи очи и сањај“.
Обраћање публици на оба језика које је почело посветом вечери особи коју воли, након прочитаног првог сонета, тек што је утихнио последњи акорд гитаре, темпирано разменом значаја мисаоних слободних сонета са моралним порукама аналитичара и сведочанству и обележјима света без осећања који нас окружује од стране аутора, зналачки се развило у дружење пропраћено надметањем жице и гласа између извођача на гитари и нараторке, све до питања из публике, потписивања књиге и коктела који су затекли активне и осведочене учеснике већ у касним вечерњим сатима на истом месту где је све и почело, у лепој сали СКЦ-а, преко пута најатрактивнијег музеја у граду, Бобура, у центру Париза.
Д.П.
Под диригентском палицом директорке СКЦ-а, Славице Петровић, умереним, благим и вешто одсвираним акордима боемских псалми Ђорђа Балашевића на гитари, под прстима Бранислава Здравковића – Банета, говорном вештином нараторке Драгане Пајовић и оштрим, али несумњиво вештим и мотивисаним реткошћу догађаја анализама књижевног критичара Бранка Маширевића, краљевчанин Драган Пајовић је српско-француској публици представио збирку сонета „Склопи очи и сањај“.
Обраћање публици на оба језика које је почело посветом вечери особи коју воли, након прочитаног првог сонета, тек што је утихнио последњи акорд гитаре, темпирано разменом значаја мисаоних слободних сонета са моралним порукама аналитичара и сведочанству и обележјима света без осећања који нас окружује од стране аутора, зналачки се развило у дружење пропраћено надметањем жице и гласа између извођача на гитари и нараторке, све до питања из публике, потписивања књиге и коктела који су затекли активне и осведочене учеснике већ у касним вечерњим сатима на истом месту где је све и почело, у лепој сали СКЦ-а, преко пута најатрактивнијег музеја у граду, Бобура, у центру Париза.
Д.П.
Коментари
Постави коментар