Нагло пада мрак
Тихо мили плава дубина
Шумећи љуби месечев крак
Смак
Прохладна ноћ стеже
Нечујно један јецај лак
У души вришти, опако жеже
Стрме
Појављују се стене
Док последњи преостали црне
Ноћи зрак полагано вене
Зоре
Крик засија милином
Жалећи, пратећи вољено море
У потрази за изгубљеном марином
Цуре
Лију слане капи из ока
Милују се валови о луке
Трну старе, ожуљале руке
Боре
Полако постају камен
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар