Све је почело када сам током нижих разреда кренуо да склапам прве, сасвим неозбиљне риме. Имао сам неколико песама, што својих, што плагијата које сам преписивао из неких туђих песама и мало по мало мењао неке стихове. Касније, "упознавши" Јесењина, Мајаковског, Миљковића, Бодлера и друге великане поезије, све сам дубље залазио у поетику. Писао сам када год бих био нервозан, љут, срећан, тражио сам начин да урадим праву ствар, оно што поезију чини поезијом, да тренутак преплављен емоцијама опишем на папиру, дајући му мелодију и ритам. Своје радове никада никоме нисам показивао, због чега и ниједан мој рукопис није нигде објављен. Желео бих да једнога дана имам објављену збирку поезије, коју ћу моћи да држим у својим рукама са знањем да сам створио нешто добро. Надам се да ће ми
Клуб младих песника помоћи у постизању публицитета и остварењу циља.
Коментари
Постави коментар