Богдан Вукомановић, 21 год, Отроци, студент друге године етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду. Писањем се бавим од друге године средње школе након смрти мајке. Од почетка студија сам престао да пишем. У периоду од годину и по дана написао сам око 60 песама од којих сам неке презентовао на књижевној вечери у средњој школи. Рецитовао сам своје песме на разним културним манифестацијама у Врњачкој Бањи. Освојио сам три награде на конкурсима за песништво. Прва је републичка друга награда Кола српских сестара за песму о Светом Сави. Друга је регионална прва награда на тему ''Здравље је највеће богатство''. Трећа је републичка трећа специјална награда Завода за удзбенике и наставна средства где су у жирију били Ршумовић, Витезовић, Андрић и други. Узори су ми писци романтизма као што су Ђура Јаксић, али и песници као Сергеј Јесењин. Себе не видим као песника, пишем за своју душу без претензија на збирку, а и нисам написао ниједну песму већ скоро годину дана и више. Очекивања у вези са Клубом немам, осим да изда неку антологију песама младих песника или стручну књизевну критику поезије младих, куда се креће њихова песничка мисао, којим стилом пишу итд.
Коментари
Постави коментар