У издању Поетикума, у едицији Тражења, изашла је књига песама Младена Вуковића ИНОКОСНОСТ ЈЕДНОГ МАНГУПА. О првој књизи младог београдског песника Иван Новчић пише:
Поезија Младена Вуковића могла би да се сагледа кроз једну реч: другачијост. Постоји нешто неодољиво привлачно у овим песмама које пливају у ожиљцима песникове контемплације. На прво читање, око јунака свуда тече крв. На свако друго, исијава љубав, она бисерна, најчистија.
ОДОЛЕО САМ ВРЕМЕНУ
Одолео сам времену
И његовим парцелама
Редовима и колективима
Сврстао се нисам
На челу немам број
Низ уши ми не цуре слузаве текућине користољубља
Дроб ми не море горчине трулих компромиса
Завела ме није галама мноштва
И са градских тргова
И са телевизијских канала
Паства до пастве
Тиранин до Тирана
Ето, шта је демократија
Мултипликација зала
Умножавање тупоће
Патогене печурке аутократије
Право да будеш зао
Право да будеш глуп
Бројеви и скупови
Ви нисте моја братија
Не резонујете мога гласа идиом
Ја сам човек индивидуа
Самом себи ја сам аксиом
...
Захвалан сам мајчином
дробу
Салутирам очевом семену
Због тог луга бунтовништва
Углављеног међ' ливаде заповедништва
Пободеног међ' њиве послушништва
И оном Русу Берђајеву
Што ме брада његова од свих њих сакрила
Одолео сам времену...
Коментари
Постави коментар