трагај, трагај,
тражећи друге,
под каменом,
видећеш нас.
Прашњави и у земљи
отисци љубави
нашу ћутњу слуте.
Чујеш ли,
говори дрхтава земља?
плодови црнице вену!
Чујеш ли,
стампеда душа,
што не изговорише
речи што лече
О, ми болесни,
Ми уплашени,
румени од стида,
бришемо прећутне речи сузама.
Изгубили смо и нас и време,
чекајући да чујемо
шта нам је на срцу?
Још трагамо у тишини
тражећи делове уклетих душа.
Коментари
Постави коментар