Драгиња Урошевић: Обраћање једној септембарској вечери

мртва светлост на столу
мртво лето
мртав лептир плива по кругу
у напола отпијеној чаши вина

у дубини сумрака слушам врата
тешка врата
сама, као утвара сама

изађи из собе
да ти не чујем дах ни душу
поведи своју мрачну пратњу
лептире по књигама ми поспале

изађи вече из собе
са целом ти свитом

одбијам да седим с вама
зурим у углове, у сумракову децу
одбијам да ловим бесмислице
да залазим у таму себе

нека мрморе у хору твоји
да свет је горак и излаза нема

одбијам да седим с вама
иако с вама многи су мудри и дивни
наднети над роморење света
с вама су
да би градили списе и куће

иако с вама многи су замишљени и сновни
да нежношћу кроте природу
уједињују земљу, ватру и воду