Када те сусретох први пут
орлови су лебдели хоризонтом
док их је шибала орканска праћка
(што пакленије шибе су биле све луђе
летеху усусрет) рашчетворена груд
к'о нар расветан од пољупца бежи
од гнева светине гиљотини као на
богојављење, кад усне светих
дјева утискују своја тела у зид
попут Гојковице младе
и нуде гроздове дојки
за нов узлет орла
љубави у најезди љигаваца
и бескичмењака: иако је узалуд
(напустити жабокречину, блато живо)
узлебди, крикни, нико те неће чути,
нико видети (Одисеј, илити Нико
још враћа се Пенелопи
а теби блиској чудовишно је далеко
Коментари
Постави коментар