речима, или тишином...
Можеш сликањем у духу или на платну,
узимајући звездама са неба сребрну светлост
и златну, одевајући се њоме као хаљинама
да све трепери и блиста око тебе док плешеш у заносу...
Можеш и слушањем отвореним питањима,
или заповедањем ћутањем, шапатом, миловањем,
певајући са птицама своје жеље...
Можеш дисањем у ритму Земље
стиховима испеваним у сновима и на јави
да све звечи, да се зелени, бели и плави...
Приповедањем или рецитовањем
док се на хоризонту месечево бледо лице не појави...
Можеш одмах - изненада, или сутра и прексутра;
чекањем да реч процвета нежно, дугом обојена,
свилен - санком, својом сликом,
огледалом с твојим ликом...
Можеш све и како хоћеш
- изобиље у теби је,
само, душо, ако хоћеш.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар