И ноћас си устајала
У време кад се одустаје од сна
А твоја природа остане непробуђена
Чуо сам ти кораке
Док си се спуштала до ризнице речи
Коју кријеш од света у тајним подрумима
И како се враћаш
Све до отвореног прозора
Са златним прахом на врућим длановима
(Удахнеш дубоко
И изливаш се у слова)
Твоје се краљевство граничи са далеком даљином
Одакле пристижу светлосне поруке
О победама звезда
Над тмином и празнином
Која стално прети пуноћама руке
Ветрови и облаци
Све што се креће и мења
Све што жубори... шуми... збори
Твоји су поданици
Богатији сам
За читав један свет
А не учиних ништа да те освојим
Извор фотографије
Коментар Марка Станојевића:
ОдговориИзбришиОво је поезија, које се већ у тренутку садашњости може сврстати у свевременску. Поезију коју пише Жељко Медић је поезија која није однарођена, ОДЈЕЗИЧЕНА, што је чест случај данашњег поетског израза, и уопште духа времена који је пресамољубив, превише окренут некаквом циљу и вољи која не може дисати од камена на себи, тако да човеков ум креће у границама, у кратким и сигурним корацима, а знамо да ко жели сигурност засигурно губи слободу и Бога. Жељко Медић својом поетиком приказује човека који успешно одговара суровом времену, наиме упркос сабљи времена Медић не одустаје од љубави као јединог исправног смисла. а сетимо се и Ериха Фрома који каже: "Љубав је једини смислени одговор на проблем људске егзистенције": Жељко Медић је успешно еволоуирао, обликовао стари лирски израз и пренео га у савремено доба, а да притом исти није изгубио суштину, садржај. Песник приказује љубав са свих могућих страна, и у свим могућим нијансама, доказује да је љубав неисцрпна, а оно што је неисцрпно Бићу је прекопотребно. У његовим ппесмама можемо наслутити изворишта љубави која он, лишен патетике успева да прикаже како себи тако и читаоцу, зато љубав у Медићевим песмама има лице и наличје. Жељко Медић је пример par excellence да је поезија бесмртна, и да је реч вечност која обитава на земљи. Свакако га треба читати, јер његова поезија, условно речено, представља УЛАЗАК читаоцима у тренутно затворене песничке кругове. Хоћу рећи да његово песништво може бити мост преко кога ће читаоци поново постати заљубљеници у поезију, и открити песнике друге тематике и поетике.
Кометар Јелене Алексић Вељковић:
ОдговориИзбришиЖељко Медић Жац: већ конзистентан поетски сјај! Свака је песма нова ослобођеност и чисти лирски гушт. Одличан осврт Марка Станојевића. 💜