Стефан Вишекруна: Вријеме битише...

       Посвећено Марку Станојевићу

           

Вријеме битише у
невидовном блиједоликом
духу свијета ,

у старачком тијелу корача
по рушевинама Јерусалима,

човјекова једина храброст
способост је умјећа
постојања ,

у бескрају срца
пољубац је ехо вјечности ,

вољети значи
оваплотити се у
рухо бесмртности ,

достојно човјека живи
истинољубиво срце
које мученички умире
и васкрсава на гробљу
Светих предака.

Питања су наговјештај
созерцања и
мост ка спознајној
мудрости ,

вапај је крик
суштаства бића
и почетак трагања
за просвјетљењем.