Нико није могао оставити стопе.
Мудраци су чешљали дуге браде,
А падале су звезде над тудјим главама.
Ко коракне ка високом плоду
Пауново ће га перо у сну миловати.
Чекала сам да слободом окрилате
Жеље на прстима уметника,
Да се пешчани дани сасуше
Медј' мачевима месечевих ратника,
Да имам срце под капцима,
Да ваљам крик под непцима
И да одступам храбро и смело
Ка ињу које у овој ноћи
Сјај игре са судбином добија.
Ту где сам те сакрила очима
Само су стопе невиделу слућене.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар