Затекла ме је у сну
Кад је смрт најтоплија
И кад најмање боли
Тако бар кажу
И кад се најлепше воли
Све оно што с нама умире
И још
Углавном
Кажу
Да су те смрти
Такве
Што у сну нам се десе
Тихе као бунари у очима
Као разгледнице с мора
И да се у њима
У тим тихим дубинама
Најбезболније удаве
Сви они које волимо
Да онда до смрти њихове
Останемо у њима
Да их безуби гриземо
И мртви да их болимо
Коментари
Постави коментар