Путиће засипље снежак први
А за окном оскоруше грозда
На чохи небној капљице крви.
Пристиже зима, засув упијачем
И клен стари и белу брезу, узев;
А ветар ће промајним мачем
Узвитлати пршић уноћ, уз сузе.
Појућ у дуету с мећавом песме
Романсу о љубави тужну, што би;
Не заборавув притом да навесте
Да све у прошлом добу се зби.
Да срешће већ љубав надежду
А пролеће шириће двери лога -
Природа ће белу смаћи одежду
И отопити лед, узверуј стога -
Превод с руског: Слободан Б. Ђуровић
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар