додуше ретко,
јаве се ту и тамо,
кад - тад,
али то и јесте проблем,
лепа мука,
због њих се поезија чита,
пише, настаје наука...
Добри увек пролазе лоше,
голи и боси
по трњу гацају,
по томе се препознају,
то се зна,
за њих нема награде
ни похвале,
него узвишена казна,
трнов венац око главе.
И свима је поезија јасна,
јер они славе
духовни сјај,
мирише сунчев цвет,
због тога траје свет,
још није крај.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар