И не морам више ни песме да пишем,
Понесен сам крстом, вечном одморишту,
И сад у капели са свећама дишем,
Не бојим се таме, ни гробног ковчега,
Никога и ничег, све ми је сад једно,
Црне земље грумен, ђавољег белега,
Са Божјим сам Сином, видех непрегледно,
Ништа ме од њега одвојити неће,
Јуродиви нисам,, Дух ме тај салеће,
Док клањах се орлу, голуб ме пресреће,
Васељенски огањ, чујем га, пуцкета,
Звездана тишина, песму не омета,
У молитви са Њим, срце ми је веће.
Извор фотографије
Коментари
Постави коментар