наше речи
изгубиле смисао
гласови
би престали
да одјекују планинама
очи
би се дуже задржавале
на лицима саговорника
и додир
био би
саставни део
комуникације
ако би икада
наше речи
престале да постоје
сваку мисао
би боље промислили
свачије очи
дубље погледали
а потоке
босим табанима
нежније дотакли
тада би
верујемо
време спорије текло
али
ко гарантује
да бисмо били
свесни тога?
Фото: Срђан Вуловић
Коментари
Постави коментар