нарочито ако су мртви
али
када под собом осетимо земљу
онда она сама почне да прича
језиком својим пажљиво
да не открије тајне
него погледом овим што се
по линији брда вуче
као прст по обрисима памћења
које избледи свуда
па и на камену
али не у мирису лишћа
и не у сузи просутој
позове на минут ћутања
на хајдучком гробу
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар