Живка Комленац: ИЗ ВРТЛОГА ПЕСМЕ

Заронила песма
на дно мутно
у запису.
Саплела је тама слова
у амбису између редова.
И сад, пева из дубина.
Ту, где прети замка смислу,
песма светли стиховима,
пропиње се
и отима сан
ловчевим записима.
Глас у талас,
реч у ветар.
Ритам, уздах из талога.
А кад сребрнастих мисли пена
засветлуца игром круга,
дочекаће Одисеја
пој сирена
из вртлога…

Из књиге Пагански ритам

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ