предјеле.
Ни несане ноћи наше
чежње пуне, нису довољне.
Ни жарка жеља за повратак
у те просторе.
Нису довољни људи милостиви,
људи вољни или радознали
да нас прихвате.
Њих имамо и овдје гдје живимо,
с нама се пате.
Ништа не оправдава наше
снове,
како сањане тако и неисањане,
ако нема оних тамо
који свакодневно,
и кад је сунце, и када киши,
у небо загледају,
и само за нас отварају прозоре.
Коментари
Постави коментар