Васко Попа
На оно Поље бојно
Нико више и никад
Ступити ногом
Неће у вјеке
Јер савијено оно би
И однето под крилом
Јединог власника његовог
Насликаног у језику
У кљуну предивне песме
Мрвило се оно вековима
У честице божанске нафоре
И падало по рекама, њивама
Од њега су јели људи
Од њега су пили људи
Преображавало се у крв
Па у срцу прелазило у Дух
Нико на оно поље Косово
Не може ступити, узорати га
До рођени и даровани
Од Духа и положеног завета
Коментари
Постави коментар