поетичност неутажених жеља
покуљаће да васкрсне правда тела
способност губљења и умирања
вештина да се буде нико
потреба за разноликошћу свих ствари насупрот
поновљивог, истог, лишеног грешке
саобразног калупу и мери.
Исповедаћемо снагу уместо греха
строгост личног имена
пулсираће у слепоочницама
лечићемо се шумом и водом
до самозаборава
учећи језик муља, шибља и риба
тражећи међу трском изгубљени стид
пред земљом, ватром и хлебом.
Ходочастим урушавањем
пажљиво грађене творбе;
једнога дана у мрак повучени
нудићемо васиони мрвице свог тела
да начини од њега нове планете
а на ватру душе бацаћемо суве гране
о које смо некад везивали љуљашке
и у које смо прве усекли знаке.
Тргнем се кад пукне спона
или се накриви носећи стуб.
Урушавам се без злурадог смеха и плача
са речима „добро сам“ и „то сам ја“.
Разбијам преко колена песму
згрудвано биће да размрвим
да васкрсне правда тела
способност губљења и умирања.
Коментари
Постави коментар