Осамљен стигао сам
У овај древни град
И дишем
На обали рајске Лабе
Пуним плућима
Несигуран
О чему да пишем
О чему сада да сањам
О камену можда
О води и мостовима
О лађама
О пристаништу трајном
О необичности зоре
И уранка
Подмукло је вријеме
И како да овладам тајном
Живљења и опстанка
А да се не утопим у ријеци
И од мача не настрадам
Као некад наши преци
Фото. Матеја Душанић
Коментари
Постави коментар