За смрт, као за љубав, потребно је двоје –
Тек онда је целина. (Он и она, у савезу
Потпуном, нераскидивом.) Очајник то не схвата,
Кида погрешну нит, растура шару, вређа
Склад разазнатљив и у смишљеном хаосу
Изрецивог и стварног. Најмаштовитију казну
Данте је измозгао за самоубице, слутећи
Поноr њихове увреде: оглушити се о позив
Вечне тишине, што упорно захтева одговор;
Реч сада наш је посед, покретно оруђе смишљено
Да би одговор био. А мора да буде.
За смрт, као за љубав, потребно је двоје;
Тек онда је целина, која заокружује
И одговоре, да их повеже у складу,
И све да буде у свему, као што је писано.
Та јака рука која стеже ти срце
Истискује само празнину. Жалиш ли
За празнином? Размисли, одговори.
Прочитај више
Коментари
Постави коментар