Зоран Недељковић: Ред

Ја не пишем,

Записујем ,

Песму коју је предак мој
Певао уз гусле

Окупљенима око ватре,
Да ли ће и мени под пламеним гудалом

Излетети феникс из руку,
Понављам у себи,

Да ме нико не чује,
Проверавам

Речи да не заборавим,
Пред шаптачем својим

Да се не обрукам,
Кад дође ред на мене

Да пустим глас из грла
Да се заори као никад до сад

Како је некада без страха од смрти
Ваш потомак живео.