За старост, да не тугујем млад
Тако су ми рекли, сада је време за весеље
Весели се док имаш снаге, кажу
Касније само туга и преостаје
А тада већ касно је
Нижи грешку за грешком, да имаш чега да се сећас
Твоји су проблеми ситнице
Немаш децу, немаш кучета ни мачета
Бринеш само о себи
А да ли ико од њих зна
Како је тешко бринути о себи
Како је тешко немати дом
У родном граду немати где
И остаје ми само да ћутим
И покривам уши од срамоте због јада
И лутам да сачекам јутро
А онда поново надам се да ће ми се десити нешто добро
И ћутим док у глави понављам
Некима је и горе
Док ми мисли затрпавају речи незналица
"Благо теби, теби је бар лако"
Крчање црева надгласавају звуци јутра
Људи који мрзовољно крећу на свој посао
И кикот парова који крецу куцама
Погнуте главе започињем још један дан
Док уморне очи и промрзло тело наводе ме на сан
Можда ћу се пробудити у неком бољем сутра
Фото: Јелена Жаревац
Коментари
Постави коментар