Мир у киши искри топлину у заборав ликова пролазећих
у спознајама немоћи духа племена нашег.
У корачању ликова пролази и Ана, девојка тиха
ланене сете у погледу.
Устаните ветрови, капима суза окујте идеје одласка
ове Ане, јер Ана одлази у машту своју и визију.
Лутања по пољима и пространствима далеке опчињености
снеговима туђим далеким северним
Можда Ана срцем тугу потискује, страховима неда
да је победе, јер њена је душа балканска, а немоћ наша,
огромна, да Ани спознају вечном топлином загрејемо,
јер горак је снег туђи, тамо где ветрови дувају.
Бичујте туге ветрови, жежите сунцем путеве овој нашој Ани
да јој душа сету победи и очи бистре њене не тугију,
да остане вечно сјаја за враћања на праг огњишта свог
са умилним трептајем срца доброг, ове Ане што одлази.
Можда и заискри бит своју у нашем праху
враћањем на доксате предака својих, да неко изведе Ану,
у белој свили и шалу, пред олтар бљеска и надања,
да прошета круг свој у праску времена.
Молимо се да нам сачувају Ану у чистоти душа наших
да што мање патње у погледима, ветровима и топлинама
разасутим равницама са прапорцима белим
однесу и чувају Ану за сећања наша сетна.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар