12.
А ја не желим да сам песник
(иако понекад нажврљам песму
или бар нешто што песма жели да буде)
песници имају бркове
и репове за растеривање мува
и погану пљувачку отровну
којом анђеле чуваре у муве претварају
и имају фризуре
које се лако чешљају
на исток или на запад
на лево или на десно
и велике латинске речнике
које деле гратис
уз своја сабрана дела
и кумове и стрине
који им пишу предговоре
и ауру и карму
и шкембиће и сарму
и пркос
и понос
и име
и муда у анатомским гаћама
да их не поквасе кише
мостарске ил' какве друге
а ја тек имам свој ћошак
и своју карирану слободу
и неплаћено јуче
цртама исцртано
ненаплативо сутра
и неухватљиво данас
и сузу у дну ока
и блесав осмех на лицу
и имам знојаве дланове
из којих светови исклизну
Дон Кихота у носу
да за световима јурца
и тек понекад жељу
да песму над песмама напишем
бучну и распевано-крваву
жедну гладну разбеснелу
да њом посечем све главе
деветоглавом песнику
Коментари
Постави коментар