онда се враћамо хлебу насушном
укусу теста и
мирису биљки које расту
враћамо се
страшној првобитности
у којој све тежине и моћи
почивају на оном најнижем
по чему газе и слонови и овце и чобани
враћамо се да легнемо на траву
очи у очи са небом
ако се враћамо
то чинимо као честице суштине саме
са истином утканом у поглед
све што видимо
могли бисмо бити
када се враћамо
онда нисмо отишли
ни због чег другог
него да
враћајући се
осетимо да нисмо ни отишли
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар