Пишем ти,
јер желим да испљунем збогом
које ми је дуго на врх језика
Пишем ти,
и ако читаш ово
знаћеш да је уистину крај
Желела сам да ти последње речи,
прљаве и просте, јер друкчије и немам,
оставим на овом папиру
Да памтиш мој рукопис
да памтиш моје жртве
да те савест прождере као лешинари плен
Али док ти ово пишем
речи као да нису моје
и ниједне псовке за тебе немам
Само те молим да се сетиш,
сети се кад крај мене прођеш
па после све заборави
И немој више плаве очи да љубиш
ни плаве косе да мрсиш
ни јулске ноћи да славиш
Не дај ми наду ни на трен
ни ја теби нећу
нек' мислимо обоје "Уистину је крај"
И нек' се светови мире
ал' наше свађе остају
и ратне секире нек' нам нико не закопа
Не гледај ка вратима,
не питај да ли те чекам,
не прижељкуј да дођем
Замрзи моју крв
и руке и срце
и испричај свима колико не вредим
Нек' поверују сви твоји другови
да је уистину крај
али сам Бог зна да је ово примирје
Остављам ти пред вратима
ово мало папира и ово мало душе
да их згазиш кад пођеш
Да згазиш све у мени
и мртво и живо
да ми даш разлог да те кунем
Да немам мира
да немам срама
да се свађам са тобом и собом
Погане ми речи извуци на силу
пробуди ми мржњу
и ти мене куни
Али се ђаво јавља у сто облика
неме усне, блага лица
наизглед нам је свеједно
Нема љутње, нема ни жара
ратно је стање прошло
изгледа да је уистину крај.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар