Одавно су снови усахли у нама,
ничега нема да нам кости држи.
Свака нова нада саму себе слама,
свако сунце среће само себе спржи.
Идеале нам је прогутало време
и презресмо оне које звасмо славним!
Кроз испразне псовке проклињемо семе
што процва у нашим коренима давним.
Ни тебе ни мене не погледа Бог,
не да душе да нам мирне буду.
И неће са срца да нам скине смог,
Већ нас одаје још страшнијем блуду,
чини да у нама расте сумње црв,
зна- с нама је лако- лоша нам је крв!
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар