Зоран Недељковић: НЕФИЛИ

Нефили

Дивови нису више међу нама
И када неког откопају, учењаци крију,

На сумњивим фотографијама
Беле се огромна као од слоноваче ребра

Не знамо коме да верујемо
А верујемо да знамо ,

Хорације ме је учио да се никоме не дивим
Ако мислим да сачувам себе,

Потомци палих анђела и људи
Заштићени су сведоци

Када су дубоко под земљом,
Нема ко да говори у име Божје,

Тако мисле неверници
И док се пентрају по костуру Нефилима

Не осећају страх да је дух некада живео
У као стени великој лобањи,

И да се хранио њиховим болом
Зато што су били подљуди

И немоћни и завидљиви
Да признају његову моћ

Која је дошла са неба
И нестала изненада

Као мртва звезда
У мраку васељене,

У камењару некада
Полубожанског тела,

Сада мали човек,
(Шапуће ми видовњак у сну)

Преврће камичке
Јер је он тако хтео.

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ