Никола Александар Марић: МАЛИЊАК




У малињаку смо Господњем
Около малина и нас је шума
Нема разлога пророчанству
Страх полагано вене у устима
Брише га идеја ароме

Нема разлога тумачењу
Наједном остајемо неписмени
За знаке предодређене пропасти
Под нама је друм и намерници
Затечени у међустању путовања
Иза њих река обучена у жубор

У малињаку смо Господњем
Задатом у прамисли света
Зачуђене бубице у немиру
Прелазе нам преко руку
А презрели плодови утискују
На одећу своју порфиру

Нема разлога за журбу
Мала пластична посуда
Полако се пуни плодовима
И плеше у рукама док ноге
Проклизавају и мрви се плахост
Иако сутон већ се гнезди у жбуњу

У малињаку смо Господњем
Хвалу узносимо и благодат
Дивљином именујемо праукус
Прасвет у нама


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари