да неприметно пужем ка извору
жедна да се напојим
хладне воде што грло стеже.
То је,као да удахнем ваздух
пре но што зароним
док ми бубњи у ушима
све до реског бола у лобањи.
То је,као да мерим расцеп
између пукотине у зиду
и могу ли икако да се увучем у њега
и да се апсорбујем.
То је,као да тако и као да ту
и као да никад и замало што није
замало
врховима прстију
истегнутих пршљанова
до најтањих нити хрскавице
само што се не прекине
замало...
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар