Галебове, оштрокљуне и светле
У ваздуху над морем, у свакодневном послу;
Научио сам много: геометрију глади
У покрету зашестарених крила, страх
Сребрног меса жртве у магновењу
Брака воде и перја, облик празнине
Видљив за тренутак у покиданим концима ваздуха
Које повеже вршак следећег крила
У сличном, тачном покрету;
године
Пролазе у том мотрењу, па ипак
Слика је непотпуна,
А средиште њено као да пропада
Све дубље у будућност, у тамни надир
Мог све светлијег сећања на први
Излазак на рт, међу галебове.
Још увек не знам коме помажем тако
Да сабере крхотине света -
Перо галеба, перо анђела, ову реч...
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар