пође у рат... као брзо се
враћаш, тек да одбраниш дом
и прославиш свој мач...
Па кад ће више тај пораз?
Ако сам твоја драга појави се
већ једном, отјерај ме са прага
гдје неутјешно чамим.
Већ два живота те
чекам и плачем у прозору.
Отјерај ове просце што
око куће плету ми мреже
и у црвене конце бају.
Одисеју мој мили, када ће
једном тај крах да се повуку
војске на двије стране, на два
пораза вјечна, да побиједи
моје чекање па да у овој
колиби потпишем мир и
склопим руке око твог врата.
Врати се, Одисеју мој драги,
између кревета и колијевке
плачем и чезнем да ти
одњишем Аполона.
Коментари
Постави коментар