Јесења светлост у брдима
Чудесан сјај, епифанија
Пламте боје у ритмовима
У биљној ватри пламтим и ја
Моје је тело горионик
Упаљен давно пре рођења
Разгорева се кисеоник
Горе тренуци усред зрења
Док рујем брује сви колори
А зима оштри већ сечиво
Грлим то дрво које гори
Прозрачан сав неизлечиво
Јесења светлост у брдима
У прозрачности видим врата
Кроз њих ћу када дође зима
Проћи у брда непозната
(из збирке „Самар“)
Коментари
Постави коментар