„Чистота сна у крви...“
А. Вукадиновић
и вечност разгрнем испод тренутка
ослушнем: почиње стварање света
и слутим где је корен почетка.
Од светла се предано повлачи тама
и бела Светлост постаје течна
слушам бистру воду док тече у нама
од Себе саме до Средишта вечна.
И чујем:
– снагу пупољка и чежњу латица
и пружене гране обећању Неба
и узлет у Плаво распукнутих птица
и крикове звери и молитву хлеба –
док ствара се задати поредак свега.
И видим Њега јер видим Љубав
како ни из чега облике ствара
кроз додир душа да се препозна
и врати поново, назад – до Раја.
Коментари
Постави коментар