начичкана клизишта и одрони
стрмоглави понори
хаос
сирова је и сурова наша стварност
у стрепњи над голим животом
повлачимо се и кријемо иза рушевних зидова
закивамо врата и прозоре
уклањамо стопе и трагове постојања
закрчујемо стазе и пролазе
и људима и свјетлости
почели смо да производимо мрак
градимо вјештачке кулисе страве и ужаса
привид да су предјели пусти и уклети
и да нас нема више ту
утихнула је ријеч
не јавља се човјек ћути Бог
не ја нисам равнодушан
неспокојан сам и немоћан да спријечим гријех
и зауставим патњу
али ја сам још жив и бунтован
и нећу да ћутим
не мислим да мрем
није вријеме за умирање
тог времена нема
и сама помисао гнусан је чин
и од Створитеља ничим оправдан и подржан
Прочитај више
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар