Не знам чему то приписати
можда невидљивој киши
уплетеној у мреже неонских реклама
или карираним столовима
или насумице отвореној књизи
можда накривљеним плафонима
можда опиљцима светла
у мојим задимљеним очима
можда гладној реци у мом стомаку
што се упиње да пева
не би ли се дављеницима нахранила
можда ветровима
можда небесима
можда боговима
што се у мени надгласавају
можда зидовима који ћуте
можда кишобранима који плове
по мокром ваздуху
свеједно
десило се
или се можда и није десило
уосталом
ко је то смислио
да се нешто мора десити
да би се десило
Фото: Јелена Жаревац
Коментари
Постави коментар