ПОСЛЕ
ПОТОПА
После потопа каљави од муља
Опраше нам тела
Шмрком крви
а ја куцам последње стране свог тестамента
На споменику на којем ме нема
чује се ридање
"Уби нас неправда",
Сикће ми пријатељ у лице
И понижени својим задахом из уста
заједно тихујемо,
Лудница из које смо побегли и овде нас чека
Мој кум, штићеник дома за илузије, каже:
"Боље да умрли смо тамо
У јазбини некој
Можда би свраке памтиле наш осмех“
Коментари
Постави коментар