Mi samo ćutimo.
O nama u nama oko nas
potrošene reči nedotaknutih tema
ne treba limun za skupljene usne
presuše od nedodira
časice razgovora
Mi samo ćutimo.
Odmiče noć tiša od groba
odmičem ja
od nas
negde usput izgubljenih.
2.
Nekako negde nikako
tame u sebi se ne odričem
bojazan od svetlosti
glogovim kocem ubijte
i življenje suvo
ponoru besmisla ravno je
3.
Hajde da pričamo.
Pomeri branu neka poteku reči
razmakni oblake snebivanja
potraži ispod tepiha
sve svoje maštarije
možemo da šapucemo tajne
možemo da vrištimo strahove
možemo šta želimo onim
što nam se sa usana izlije.
Коментари
Постави коментар