који немају заслуге за моје рођење
за моје посебство
за моје физичке и метафизичке
додире стварности
за енергију заблуде с којом сам у
чулима сликао портрет ужаса
Ти људи покопници
Биће привремени у свему
у жалости
која је увек лош епилог сарадње
Безвредни нацрт сведочења
Најтеже је издржати
присуствовању започињања самоће
Вечне као заблуда у
смислу у
пропитивању чињеница о чињеницама
у оном што је далеко од сваког одлучивања
као океан од укупног сагледавања
његове тачке
Малог
малецког детаља у несагледивом
Зато одласком човек решава себе
до краја у
свим рачунањима неизрачунљиве улоге са
симболима и метафорама
представама и заменама
међу развратницима и повратницима у
даћи
У крканлуку до повраћања
лоше спремљених кнедли за
оне који се сити моле са онима
који ће са моје сахране
отићи гладни у неверици
да сам икада игде могао да их
сакупим овако неспремне да
поверују
да сам био и да могу без њих
(Објављено у часопису Руковет (Суботица), бр.4-6/2005. г.)
Фото: Златко Пангарић
Да то су тренуци које не може нико да предвиди, али који се за живота, понегде, до детаља могу изрежирати! Поражавајућа чињеница!!!
ОдговориИзбриши