Зоран Недељковић: КИВОТ (сонетни венац)

Нада Бонџић Ђуричић ДЕСПОТ НА КАЛИМЕГДАНУ
I

У овај се кивот преселио живот,
То клупко костију, лобање и ребра,
Ко у цркву уђе, севнуће тада плот,
Мошти не спавају, дозивају Себра,

Чујеш ли витеже кораке у мраку,
Како ти прилазе, осети близину,
И преци се твоји скривају у зраку,
Мириси тамјана, очекуј милину,

Додир твоје душе се не заборавља,
Сија као сунце дух православља,
Деспоте Стефане змајевога срца,

Сада поред тебе учим се вештини
Да избегнем смрти, страху и хитрини,
У саркофагу тих, у мом телу грца

Коментари